Lezala sam na bolnickom krevetu.Bio je jako tvrd,ali nisam osecala nista.
"Dosao je jedan mladic,rekao je da zeli da tevidi.Da ga pustim?",pitala me je sestra.
Znala sam ko je to bio.Erik!
"Da"
Sestra je otisla,a Erik je usao!Volela sam ga!Volim ga i sada,ali ta ljubav je nemoguca...
"Rebeka!",rekao
mi je odmah dosao do mene.Uzeo je stolicu,i stavio je do mog
kreveta.Zelela sam da se uspravim u krevetu,ali nisam mogla da se
pomeram.
"Beka!Da li si dobro?",pitao me je.Bio je uplakan i cinilo mi se da je imao tamne kesice ispod ociju.
"Znas moj odgovor.Nisam",rekla sam tiho.
"Bices ti dobro,znas da hoces",rekao mi je.
"Ne,ne
znam Erice.Mom zivotu je kraj i treba da se pomiris s tim,bas kao sto
sam se i ja pomirila.Niko nije kriv.Mora tako da bude,ne mozes uciniti
nista povodom toga".
"Sigurno moze nesto.Neka operacija,nesto bilo sta..."
Prekinula sam ga, "Erice!Disi!To sto ja treba da umerem ne znaci da i ti treba"
Gledao me je njegovom plavim,kao more plavim ocima.
"Ali zelim nesto a ti kazem pre nego sto umrem,i molim te saslusaj me i ne prekidaj me"
"Sta god",odgovorio mi je.
"Kada umrem,molim pazi moju sestru i moje roditelje,i pazi sebe.Erice,ja...ja..ja te...Ja te volim!"
Blenuo je u mene kao da sam upravo izvalila neku glupost.
"I
znam da je to nemugoce,mislim moguce je,ali ta ljubav je nemoguca zato
sto te ja volim,ali ti mene ne.Ti volis moju sestru,i...",pocela sam.
"I ja te volim",prekinuo me je.
"Sta?",sada sam ja blenula u njega.
"Ne postoji nikakva Naomi,i nikakva sestra u mom srcu,tu si samo ti.."
"Ti me volis?"
"Ja te volim",rekao mi je.
"Sigurno?"
"Sigurno",rekao mi je.
"Pa,ako
me volis onda ces uciniti nesto za mene.Moja sestra Naomi voli
tebe.Molim te ne ostavljaj je,malo je smotana,ali kada se vencate,ti ces
me zaboraviti i videces da je ona jedina za tebe...",rekla sam mu.
"Da li me ti to prisiljavas,ne mogu to da uradim...ja"
Nesto me je zabolelo u srcu.Pocela sam da duboko disem.
"Mislim da je vreme.Obecaj mi da ce te se vencati",rekla sam mu.
"Ne"
"Obecaj mi"
Odmahivao je glavom,dok sam mu ponavljala te rec.Odjednom je jos vise zabolela,pa jos vise.
Video je da se cudno ponasam,pa je pozvao lekare.
"Obecaj mi",ponovo sam rekla.
"Ne mozemo nista da uradimo",rekao je doktor.
"Ali,sigurno nesto moze",rekao je Erik.
"Ne,zao mi je",ponovio je doktor,a zatim su svi izasli,osim Erika.
"Rebeka,hocu da znas samo jedno!Uvek cu te voleti!Zauvek cu biti s tobom!",rekao mi je.
Onda je ustao sa stolice,i primakao njegova mekana,i uplakana usta ka mojim.Naslonio ih je.Zadrzao ih je nekoliko sekundi.
Zatvorila sam oci.
