Pohotom tela vojujes protiv Duha,
a dusa prazna,neispunjena i nezasicena.
Ceznes,kao da prolaze vekovi,a ono-trenutak je vecnost.
U prosoru bez vremena,sa malo vazduha i
puno uzdisaja-gusis se.
Ceznes,a sve sto prolazi,ciniti se da je samo zbog tebe tu,
kao da zbog tebe dolazi?!
Ti si nezasita!
Ne samo okolina,mracni ponori,dubine,
dim bez kojeg neces da dises,
nego i ona pohota te jede,izjeda-ti trulis.
Bez one suze sa osmehom i onim,podmuklo nevinim pogledom-ti si nista!
Ono sto govoris u sebi,
mislis da neko cuje?!!
To su zvuci violine bez zica,harmonike bez dirki-toje praznina bez eha.
Zamisli se,spusti pogled,
pogledaj dim oko sebe,
pogledaj zutilo tvoje koze,
vidi prazninu sebe-ti si nista!
Milan