Francuski stručnjaci objavili istraživanje po kojem su suvomesnati proizvodi i prerađevine od mesa glavni uzročnici tumora na želucu i debelom crevu.
Stručnjaci francuskog Instituta za agronomska istraživanja (INRA) u Tuluzu ustanovili su da su suvomesnati proizvodi direktni izazivači raka debelog creva! Rezultate njihovog istraživanja, koji pokazuju da kod suvomesnatih proizvoda dolazi do oksidacije i taloženja velikih količina štetnih supstanci, potvrđuje i doktor veterinarske medicine Miroslav Stojišić, bivši načelnik naše republičke veterinarske inspekcije.
Dr Stojišić upozorava da parizeri, viršle i kobasice ne izazivaju samo rak debelog creva, već i maligna oboljenja drugih organa. On objašnjava za naš list da rak debelog creva nastaje zbog hidrokoloida koji se stavljaju u proizvode da vežu vodu.
Opasne prerađevine
- Karagen je jedan od hidrokoloida. On se dobija iz morskih algi i najviše ga ima u šunki i kobasicama. Zahvaljujući njemu proizvod dobija na težini. Kada se takav proizvod unosi u organizam lepi se za sluzokožu debelog creva i izaziva njegovu upalu. Usled nje može doći do zatvora, kada pri naprezanju dolazi do njegovog odlepljivanja od sluzokože. Tada se stvaraju rane na koje ako padne kancerogena supstanca kao što je nitrozamin nastaje rak - objasnio je dr Stojišić.
Neki od štetnih emulgatora
E407 - karagen Ima ga u kobasicama, parizerima, viršlama, majonezu, gaziranim pićima, slatkišima... Izaziva zatvor i rak creva
E 553b - talk Ima ga u čokoladi, slatkišima. Izaziva rak želuca i creva
E220 - sumpor-dioksid Ima ga u vinima, gaziranim pićima, kobasicama... Izaziva astmu, crvenilo, konjuktivitis
E512 - kositar-Hlorid Ima ga u konzervisanom povrću. Izaziva mučninu, proliv, glavobolju i akutno trovanje
E104 - kinolinsko Žuto Ima ga u ribljim proizvodima, sladoledima, pudinzima, slatkišima, gaziranim pićima. Može izazvati alergiju i dermatitis
E123 - sintetiČko crveno bojilo Ima ga u vinu, alkoholnim pićima, sladoledu, kavijaru...
Može uzrokovati neurodermatitis, astmu i hiperaktivnost
Prema njegovim rečima, pojedini proizvođači u salame i ostalu delikatesnu robu ubacuju izuzetno štetne dodatke (aditive i emulgatore).
- Postoji dosta opasnih aditiva, a najviše se treba čuvati nitrata i polufosfata, koji su kao dodatak nedopustivi. Nitratna so, primera radi, kada se spoji sa belančevinama iz soje i mesa stvara takođe nitrozamine, koji su kancerogeni za sve organe. U smese se ubacuju i led i emulgatori, koji pomažu da se masa ujednači i oblikuje. U njima ima najmanje mesa, a najviše mehanički otkošenog mesa (MOM) i dodataka. Jer, kako je drugačije moguće da kilogram salame košta manje od kilograma svežeg mesa?! Tako što se u njih stavljaju sojin emulgator, šećer, vitamin C i karagen koji je, kao što rekoh, kancerogen - tvrdi Stojišić i dodaje da su zemlje popu Holandije, Francuske i Nemačke MOM zabranile i za ishranu životinja, a kamoli ljudi.
Debelo crevo najviše strada
Predsednik društva Srbije za borbu protiv raka prof. dr Slobodan Čikarić takođe kaže da ima dodataka koji mogu da utiču na pojavu tumora i objašnjava da se on u zavisnosti od unosa proizvoda koji ih sadrže može pojaviti za sedam do 20 godina.
- Ako se hranimo raznovrsno, umereno i bez preterivanja, rizici su neznatni. Međutim, ako neko unosi kancerogene materije, manifestacija malignog procesa neće početi za godinu ili dve dana, već za sedam do 20 godina - objasnio je prof. dr Čikarić.
On naglašava da je u periodu od 2001. do 2007. godine za 30 odsto porastao broj obolelih od raka debelog creva u centralnoj Srbiji.
- Na tom području stopa porasta obolelih od raka debelog creva je iznad prosečnog rasta u odnosu na druge tumore. Koliko su konzervansi doprineli tom povećanju ne mogu da kažem, ali oni mogu uticati na njegov razvoj - rekao je prof. dr Čikarić.
Sa druge strane, direktor Uprave za veterinu Zoran Mićović kaže da ne postoji uzročno-posledična veza između konzumiranja ovakvih proizvoda i najtežih oboljenja.
- S obzirom da se to meso toliko konzumira godinama i da niko nikada nije našao uzročno-posledičnu vezu, mislim da je to ista priča kao i sa meksičkim gripom. Naravno, treba voditi računa o količinama svih tih elemenata koji se stavljaju u te proizvode. Oni su jasno definisani našim pravilnikom, koji je usaglašen sa svetskim i uprava to redovno kontroliše - tvrdi Mićović.
povrce i voce...jok
