Nesebar

Duh borbe kultura za prevlast u Nesebru, prepliće se sa najmodernijim hotelima i provodom u Sunčevom Bregu



Nakon oslobađanja naših turista od trogodišnje vizne stege, Bugarska širom otvara vrata jednog od omiljenih srpskih letovališta – Nesebra, kako Starog grada, tako i našim turistima omiljene plaže, Sunčevog brega.

Ekipu novinara i turističkih predstavnika koji su, u organizaciji „Ekskluziv tursa”, u predsezoni obišli bugarsko primorje, domaćini su dočekali raširenih ruku, dokazujući da im nedostaju navale srpskih turista na crnomorske gradove koji su, za nekoliko godina otkako je ova zemlja u evropskoj porodici, iz polusindikalnih prerasli u ekskluzivna letovališta.

Nesebarske mene

Već na Kapiji Nesebra, koju su Stari Grci impozantno izgradili kao odbranu od navale osvajača, shvatate da ste stigli u samu istoriju. Jedan od najstarijih evropskih gradova, smešten je na na malom ostrvu, ali je veliko svedočanstvo o borbi za prevlast različitih kultura i naroda na crnomorskim prostorima. Čim uđu u grad, zaljubljenici u istoriju moraju da se obraduju, a neupućenima je potreban vodič – trakijska, grčka i rimska arhitektura, na svakom ćošku mešaju se sa vizantijskom, turskom , bugarskom…

Odgovor seže još u peti vek pre naše ere, kada su Tračani, izuzetni i precizni graditelji, osnovali ribarsko naselje Menambriju, što bi po nekim tumačenjima značilo „Grad mene” (drugi pominju ime trakijskog vođe). Smenjuju se Grci, koji su ga nazvali Meambrija, pa Rimljani… Grad izrasta u državu-tvrđavu, koja je imala odličnu zaštitu i sa kopna i sa mora. Vekovima je Nesebar, kom su tek Sloveni dali ovo ime, bio jedan od najvećih trgovinskih središta jer je roba iz Egeja i celog Mediterana mogla da se kupi u gradu koji je imao svoj kovani novac, a danas može da se vidi u Muzeju Nesebra.

U srednjem veku grad je postao važno uporište vizantijske imperije, do 812. godine kada ga je osvojio Kan Krum i pripojio teritoriji Bugarske. U vreme Ivana Aleksandra doživljava procvat, sagrađeno je oko 40 crkava i Nesebar postaje centar hrišćanstva. Ali ga 1366. osvaja vitez Amades Savojski i potom prodaje Vizantincima za 15.000 dukata, a nakon pada Carigrada opsedaju ga Turci. Kada je oslobođen, bio je malo ribarsko naselje bez velikog značaja. Otkriven kao biser Crnog mora, pedesetih je proglašen arheo parkom, a godinama je pod zaštitom UNESKA kao svetska baština, podseća predstavnica Gama tursa Galina Paneva.

Oni koji se osećaju posebno kada osete duh ovakve priče ili vole da popiju kafu ne samo gledajući u more, nego i nad ostacima Apolonovog hrama ili pored crkve Svetog Stefana iz desetog veka, mogu da dođu u ovaj grad kolima i bez najave, rezervacije i nekog poznanstva. I u jeku sezone tu mogu da nađu smeštaj, jer se većina turista odlučuje za Sunčev breg. U proseku, cena u ovako privatnom aranžmanu iznosi od četiri do osam evra po osobi za dvokrevetnu sobu dnevno, a preko naših agencije desetodnevni smeštaj u hotelu „Mitropoliska” u samom centru starog Nesebra u junu košta svega 109 evra. U kafiću Stari Kavak, pored Mitropolije, pivo košta 1,90 leva ili evro, dok su čaj i kafa 1,50 leva, kao i Koka Kola. Ovde može da se dobro ruča, uz piće, i za 10 evra, a restoranu „Neptun” može da se proba ogromna riba kalkan. Ako hoćete da začinite boravak – i čuveni specijalitet „keramida”, što znači riba u filetima složena na ovalni crep, prelivena paradajzom i pečurkama.

Stari Nesebar leti opet vrvi, što od ljudi, što od kulturnih i muzičkih događaja u uzanim, kaldrmisanim uličicama, između starobugarskih kuća koje su u prizemlju uska kamena utvrđenja, a u gornjem široke, drvene i tople.

Pogled u sutra sa Sunčevog Brega

Da je Bugarska u savremenoj Evropi, svedoče ne samo dobri automobili i bezbednost na ulicama, već i hoteli sa najmodernijom tehnologijom, opremom i spa centrima zbog kojih vam se čini da ste u filmu – izgrađeni ili adaptirani poslednjih godina u Sunčevom Bregu. Najveće i najpopularnije bugarsko letovalište, udaljeno od Beograda 860, a od Burgasa 37 kilometara severoistočno, na plaži od osam kilometara ima više od 200 hotela, mnogo akva parkova i diskoteka, a mini vozićima povezano je sa Nesebrom. Uglavnom desetodnevni cenovnici, različiti prema terminu sezone i kategoriji, spadaju u najjeftinije letnje ponude.

– Zato, još postoji predrasuda mnogih da je odlazak u Bugarsku na letovanje paradajz turizam i da more ovde nije plavo i slano. Ako se opredelite, recimo, za hotel sa pet zvezdica kakav je „Viktorija palas”, po ceni koju platite za hotel od tri ili četiri zvezdice na Zakintosu (319 do 430 evra, 10 dana), dobijete daleko veću uslugu ali i ljubaznost, koja ovde apsolutno prati vaša očekivanja. U skoro ne lošijem hotelu „Čajka”, iako sa tri zvezdice, boravite za 279, odnosno 379 evra, a u „Trakija gardnu” osećate sa kao kod kuće , u bašti, i jedete na ljuljaškama za 239 do 299 evra u desetodnevnom aranžmanu. Ima i jeftinijih hotela , kao što je „Zarija” za 119 do 199 evra, ali i apartmana, omiljenih mladima – u studijima „Veronika” mogu da borave četiri osobe za ukupno od 349 evra u junu, odnosno 489 u jeku sezone. A plaže i more su za sve isti – čiste i slano! – kaže Ivan Krivec, vlasnik i direktor „Ekskluziv tursa”. Ove ponude i druge važe i za agencije saradnike, kao što su Hari M, Planum, Magelan, Elit i Mondorama.

Na konferenciji upriličenoj za naše novinare, gradonačelnik Nesebra Nikolaj Dimitrov izjavio je da se nedostatak srpskih turista u poslednje dve godine osetio u bugarskom turističkom prometu i da je za ovu zemlju izuzetno značajan njihov povratak na nesebarsku obalu koja je sa 30.000 ležajeva od pre deset godina „porasla” na 300.000. Kao značajne novine, on je naveo obogaćen i svuda istaknut kulturni program, kao i informaciju o slobodnim parkinzima na tablama već na ulazu u grad. Parkiranje je pojeftinilo i iznosi jedan lev po satu (pola evra) uz pogodnosti za duže zadržavanje. U odnosu na pre dve godine u većini hotela naše turiste očekuju 10 odsto i niže cene, tvrdi, iako se po prodavnicama ne čini de je ova obala jeftina kao pre.

Da je Bugarska spremna za srpske goste posvedočila je i večera koju nam je opštinsko rukovodstvo priredilo u tradicionalnom obalskom restoranu „Čeverme”, gde je repertoar naših pesama, starih ali još više novih, uz druženje i igru, trajao nekoliko sati. Rastanak sa vodičem Marijom Topalovom propratila je i po koja suza.

Izvor: B92

Bila sam tamo pre 3 godine..i bilo je strava...mnogo dobro... :DD

Nisam bila tamo,ali je prelepo...

nisam bila,ali i nije mi nesto