Moja druga knjiga XD

Prolog

Mrzovoljno sam otvorila oci.Strasno me je bolela glava,mora da je to zato sto sam juce ostala do kasno.Na trenutak sam se zapitala gde sam.Ah da,u trenutku sam se podsetila,juce smo stiglina selo kod bake i deke(po tati).Divno....Nisam volela da budem ovde,tako je dosadno i sumorno,nemam ni sa kim da pricam.Ustala sam iz kreveta koji ustvari kao da nije bio krevet,vise kao neko cebe na federima koji su me probadali celu noc.Tako mi je hladno,a leto je...Brzo sam se obukla dok mi hladnoca nije jos vise prodrla pod kozu.Sisla sam dole niz stepenice trudeci se da nagazim na stepenicu tako da ne skripi mnogo,ali nisam bas uspela u tome.
Dobro jutro,ili bolje reci dobar dan posto je sad 10 i 30.Do koliko si citala nocas?Izgledas kao zombi,pobogu dete!Slusas li me ti uopste?!
Da,da ,mama,licim na zombija,vazi,idem da se umijem.-samo sam promrljala.
Mrzela sam kada me ispituje,uvek je to radila,a ja sam se trudila da odgovor bude dovoljno dugacak da zadovlji njenu znatizelju ali i da ne otkriva previse.Da,ponekad bih lagala,ali ona to ne bi primetila.Kada sam zavrsila sa pranjem zuba i kada sam se jos dva puta pljusnula vodom u lice,naredila sam sebi da se uljudim,da ne bi izgledalo kao da mi je zao sto sam ovde,umela sam dobro da glumim kada sam stvarno htela.Volela sam ja baku,deku i ostale rodjake ali nisam volela sav taj trud da se porodica jos vise zblizi kada se to nece desiti,nemamo nista zajednicko.Ja sam volela muziku,drustvo,strane jezike i bila sam promenjivog raspolozenja i strpljenja i volela sam da lutam hodnicima svojih misli,bila sam tinejdzerka,nije bilo neocekivano ovakvo moje ponasenje.Ali to niko nije shvatao,cela moja uza i sira familija je bila okrenuta nekom drugom svetu,kao da smo poticali sa razlicitih planeta.Takodje su mislili da oni znaju najbolje,mozda i znaju ali trebalo bi mene da puste da ja sama odlucim kojom cu putanjom krenuti.Pobogu,imala sam 12 i po godina,umela sam sama da mislim!Najvise su me nervirala njihove price o buducnosti,imala sam pet sestara i jednog brata od tetkaka(po tati),koje su vec zavrsili ili zavrsavaju fakultete i bilei uspesni i zivot im je bio super(u djavola,bas cu da verujem u to) i stalno su me uporedjivali sa njima.Uvek se ti naslo neko:
A zasto ti ne bi mogla da sednes,naucis to i kad porastes,bice ti super!Vidi svoju sestru Helen,sta njoj fali?Udala se za lekara,zubarka je,ima svoju ordinaciju i lepo zaradjuje,zar to nije divno?
Uredu mama,vazi tata,trudim se bako....-govorila bih posto sam se umorila od silnih zucnih raspravi kako ja NISAM moja sestra i kako ja NIKADA necu biti ona.Helen je bila sam jedna od njih,i price o ostalih cetiri su bile tu,neke su me kritikovale,neke su samo stajale po strani a neke su mi i pomagale,tacnije,pomagala mi je samo jedna.Jasmina mi je bila tajno omiljena sestra,ona je ponekad razumela moje bubice i uvek je nalazila vremena da mi pomogne oko teskih predmeta koje nisam htela da radim sa mamom ili sa bakom(po mami,ta baka je bila prava vestica,uh!),ali ni njoj nisam drzala paznju nesto posebno dugo,tako da ustvari niko nije razumeo sta znaci biti crna ovca,osim mozda Melani.Melani je bila neka sredina,odvajala se vise od porodine nego ,naprimer, Helen ali manje od mene,zavrsava fakultet i postace vaspitacica.Ona nije obracala paznju na mene,a ni ja se nisam trudila da joj privucem paznju,ni ona mi se nije cinila kao neko skim bi stvarno mogla da podelim jade.Tako da...kao sto sam vec zakljucila,ispadala sam iz porodice,i to ne samo sa tatine,tatina je i bila ok za razliku od mamine,sa maminom sam jedva i rec progovarala,previse su mi strani,i ja sam njima bila kao stranac,poznanik iz vidjenja,kao da tu dolazim samo reda radi.Bila sam crna ovca svuda,zato sam se povlacila iz svih tih porodicnih sranja.Mrzela sam to,zalila sam se svojoj BFF ,Anabel,na to i ona je razumela,stvarno jeste,ali nista nije mogla da uradi povodom toga.Cule smo se jednom ili dva puta u nedelji na ovom raspustu,nismo mogle vise,ona je imala svoju porodicu i svoje probleme.Usla sam u kuhinju i uzela jednu kiflicu koja se vec bila ohladila,davno su doruckovali ,zakljucila sam.Vec su navikli da vreme u selu provodim sama,jedem sama,setam sama,ponekad i pricam sama sa sobom,vise im to nije smetalo,mada im i dalje nije bilo jasno.Sto se mene tice,nije ni moralo da im bude jasno,to ja cak i bilo lakse,postedela bih i sebe i njih ogromnih pitanja,rasprava i teskih cutanja.Kada sam zavrsila sa doruckom izasla sam malo napolje,da osetim vetar na licu,posto je to bila jedna od retkih stvari koje sam volela ovde.Cim sam izasla na Sunce i sela na svoju staru ljuljasku koja je,zacudo,jos uvek drzala moju tezinu,cula sam smeh svog mladjeg rodjenog brata,mada nisam verovala da smo u srodstvu,i mamino:
Dzordzi,nemoj sreco! - uvek je bilo tako,on je bio njena sreca,zivot,sve...Ja sa nisam zalila,nije me ni bilo briga,svi bi mislili da sam ljubomorna,ali nije bilo tako,nervirala me je cinjenica da me svi teraju da ga volim,tako da ga “volim” na neki nacin.
Danijel,dodji,pricuvaj brata na sekund.-da,zato se i obraca meni,da nije neke obaveze da mi je uruci verovatno ni nebismo pricale.Mrzovoljno sam ustala sa ljuljaske ,sela na panj i pocela da zurim u Dzordza.Imao je tri i po godine,nije znao skoro nista i bilo mu je lepo,svi su ga voleli sa tim rupicama na obrazima kad se nasmesi.Meni licno je bio prava napast,nekad mi se cini da samo sebicnost,samozivost i zloba postoje u tom detetu,verovatno gresim ali nije vazno,nisam dozoljno marila da bi me zanimalo bilo sta u vezi njega.Tako sam ja sedela i zurila u njega vapeci za trenutkom kada ce se mama vratiti.Svaka sekunda se cinila kao vecnost i bilo je sve gore i gore.
Evo me!-zacvrkuta mama.Konacno,zasto joj je trebalo toliko dugo?
Danijel idi spremi se,idemo u posetu tvojoj tetki Sofi,i pozuri molim te! – dodala je.
Cim sam dobila novo naredjenje krenula sam na ispunjenje istog.Brzo sam otisla na sprat zudeci za malo samoce,zato sam uvek i razvlacila “sredjivanje”,da bih mogla bar da cujem svoje misli.Brzo sam se presvukla u farmerke i jednu od mojih omiljenih majci i sela na krevet i stala ispred ogledala,Dobro,nisam izgledala toliko smoreno koliko sam bila.Sela sam na krevet razmisljajuci kada cu se konacno vratiti kuci,u grad,u civilizaciju.Trgla sam se kada je mama usla zaklanjajuci moje misli i mastarije kao veliki crni oblak Sunce.

Jesi li zavrsila?Zasto samo tako sedis?Ajde sidji dole.- Uzdahnula sam umesto odgovora.Hoce li ikad prestati da se ophodi prema meni kao prema podredjenom?Nisam znala odgovor na to neizreceno pitanje.Ponekad pozelim da zavristim.Sisla sam na trem cekajuci da moj tata,koji se do sada skrivao od obaveze cuvanja mog brata,izveze kola pa da udjem.I kada je konacno,po meni posle 3 sata,izvukao ta kola iz garaze,sela sam na zadnje sediste cekajuci da krenemo,tacnije,cekajuci mamu da se udostoji da konacno udje u prokleta kola!Ko je sad spor,a?I evo nas konacno na putu u sporoj koloni.Samo sam stavila slusalice svog mp3 plejera u usi i zagledala se u brda daleko od mene.

Prvo poglavlje
Petnaest godina kasnije.....

Otvorila sam vrata ucionice koja su glasno zaskripala.
Dobar dan,decice! - veselo sam rekla sestacima sa kojima sam danas imala poslednji cas.
Dobar dan,nastavnice! - uzvratise deca mi jos veselijim i jacim pozdravom,verovatno je i njoma ovo bio poslednji cas.Pa posle konacno raspust.
Ajde smirite se na trenutak da vam kazem nesto pa se vratite razgovorima!Da, dozvolicu vam da danas pricate Majk,hocu,nemoj da me gledas tako zacudjeno,pa imate i vi dusu,a i poslednji cas u godini je! – obratih se decaku koji je blenuo u mene kao tele,zacudjeno,jer nije mogao da veruje da ce konacno moci da se isprica i to jos na casu.
Samo zelim da vam kazem da mi je bilo drago sto sam ove godine radila sa vama,vi ste jako dobra i pametna deca!Zelim vam da se lepo provedete na raspustu,da procitate neke dobre knjige i,naravno,da ne zaboravite gradivo koje smo neucili ove godine! – brzo im rekoh dok su jos imali strpljenja,pa sedoh za katedru da zapisem cas.
A nastavnice,hocemo li imati inicijalni test odmah kad se vratimo sa raspusta? – upita me Dzon,stidljivi decak iz prvog reda,uvek je imao brilijantne ocene,ali je uvek bio nekako sav spetljan i uplasen.
Ne, Dzone,duso,necemo.Dve ili ti nedelje od pocetka,sacekacu da se malo da vam se glavice probude iz sna o dozivljajima sa raspusta. – rekoh mu smeseci se,cinilo mi se da ce pobeci glavom bez obzira ako napravim ijedan prebrz pokret za njegove okice,podsecao me je na nekog zeca.
Kada upisah cas i sve sto je bilo potrebno u dnevnik,poceh pricu sa Dzonom i devojcicom koja je sedela sa njim u klupi,Lili,o planovima za raspust.
A sta cete vi nastavnice da radite za raspust?Hocete li ici porodici?Mami,tati? -upita me Lili.Njeno pitanje me malo pecnu,odavno me niko nije pitao za moju porodicu.
Ne,ja....verovatno cu ici na neko krstarenje sa muzem,citacu knjige,odgledacu neke filmove koje nisam odgledala i tako. – odgovorih joj trudeci se da zadrzim osmeh na licu....
Posle casa,svi izjurise napolje vristeci od radosti,a i ja,sva srecna,izadjoh iz ucionice,malo posle njih.Kada sam zavrsila sve sto sam jos imala u skoli,krenuh kuci.
Kada stigoh,Leo je vec bio kod kuce.
Hej,duso! – pozdravi me smeseci se.Uzvratih mu osmeh.
Hej!Kako je bilo danas na poslu? – upitah ga sedajuci pored njega na kauc i stavljajuci glavu na njegovo rame.Mi smo bili jedni od onih “novopecenih” parova bez dece koji su jos uvek voleli jedno drugo cak i posle 11 meseci braka.Nismo se obazirali na price kako necemo izdrzati ni godinu dana,meni i njemu su to bile ciste gluposti.Radio je kao advokat u jednoj poznatoj firmi i bio je prilicno uspesan.Upoznali smo se pukom srecom u jednom kaficu u kome je izbio pozar,taj pozar je ,cini mi se,bio nesto najbolje u mom zivotu,jer da nije njega ne bih upoznala Lea!Posle samo 4 meseca zabavljanja,on me je zaprosio,mislim da je to bio najromanticniji trenutak u celom mom zivotu!I tako,od tog,dana mi zivimo u velikom stanu u jednoj prilicno mirnoj ulici.Zivot je prosto savrsen!
Dobro,kao i uvek.Uzgred,zvali su iz one agencije preko koje smo hteli da isemo na krstarenje znas? – rece on ljubnuvsi me jednom na brzinu i nagnu se ka staklenom stocicu ispred nas da dohvati daljinski.
Aha,i sta su rekli? – rekoh ja ustavsi i krenuvsi ka kuhinji da potrazim nesto da prezalogajim .
Idemo u Grcku,na Halkidiki,tacnije...Rekao sam im da ces im se javiti,posto si ti upucenija u sve to... – odgovori on meni na trenutak se okrenuvsi ka meni pa onda vrati pogled ka televizoru sa koga se cula uvodna spica za vesti.
Auf,javicu im se posle – rekoh ja pa nastavih da jedem sendvic koji sam napravila na brzinu posto sam bila strasno gladna,poslednja skolska nedelja pred raspust me uvek izmori i izgladni.Nisam nudila Lea,on i ja uvek jedemo odvojeno,sami,to nam je navika.Vec sam mogla da nas zamislim na nekoj od onih lepih plaza kako se suncamo ili u nekoj od vecernjih setnja posle uzasne zage.Da,jedva cekam,samo da prodju sva veca u skoli sledece nedelje i slobodni smo!Posle sam se javila zeni u agenciji i sve sredila.Mogao je to i Leo,ali njega je mrzelo da se bakce sa tom zenom jer je,po njegovom misljenju,bila mnogo brbljiva i dosadna.Meni je bila sasvim uredu,valjda zato sto je zena,ali on je rekao da je to neka njena karakteristika,a ne zato sto je zena,kaze da zna to zato sto ja ne pricam toliko,na sta sam se ja samo nasmejala.Bilo je lepo sa njim,osecala sam da mi niko drugi na celom svetu nije potreban.On je bio moj,jedini koji me razume i slusa,sa njim sam jedino videla pravu sebe.imala sam samo njega.Na svoju porodicu sam zaboravila davno i nisam se cula sa njima jos od onog nesrecnog dana......

Drugo poglavlje

Probudila me je zvonjava telefona.Budeci se prokljinjala sam onog koji sad zove,bila sam tako umorna!Leo je spavao kao beba,nista on nije cuo,pitam se kako mu to uspeva?Oteturala sam se do telefona i javila:

Halo – rekla sam trudeci se da zvucim sto prijatnije,mada sam se jedva suzdrzavala da ne pocnem da vicem u slusalicu,ipak,bilo je 10 sati,ali to ne opravdava onoga ko zove,jer i Leo i ja vikendom spavamo cak i do 11,i svi koji nas znaju to znaju....
Heeeej,spavalice,budi se!- cula sam veseli glas svoje najbolje drugarice Anabel,mada svi su je zvali Ana.
Anabeeel! - rekla sam lenjo u slusalicu,nisam marila sto ne voli da je zovem punim imenom,bila sam previse umorna.
Budi se bre!Bilo je i vreme da te neko izvuce iz kreveta!I ti i Leo ste nemoguci po tom pitanju,kad smo vec kod toga,daj mu slusalicu,Ijan hoce da ga cuje. - naredi mi Ana.Ana je imala verenika,Ijana.Ijan je bio Leov najbolji drug isto kao sto je i Ana bila moja najbolja drugarica.Leo i ja smo ih i upoznali,a na nasem vencanju Ijan je i zaprosio Anabel,i oni sad tako 11 meseci odugovlace to vencanje.Cini mi se kao da ih Leo i ja pritiskamo da se vencaju,sve to nas nervira!Sta cekaju pobogu?No dobro,vencace se ovog leta,bar su nam tako obecali,a kad se Leu i meni nesto obeca,to i ima da se ispuni!
Duso,uzmi telefon pre nego sto ga bacim kroz prozor - molila sam Lea budeci ga.
Koji kreten zove vikendom u 10,pa zar ne zna da spavamo?! - odgovori Leo lenjo dok je otvarao oci.
E pa ti kreteni su nasi kumovi i najbolji prijatelji,a i mi smo ludi kad ih imamo za najbolje prijatelje. - odgovorila sam davaci mu slusalicu.
Halo,Ijane,burazeru,jbg zovi kasnije,sada spavamo! – rece Leo u slusalicu i prekide vezu.Nasmejah se i legoh pored njega.
Znas da ce sad da zovu svaki boziji sekund dok se ne javimo?- obavestih ga tonuvsi u njegov zagrljaj.
Da,ali ne verujem bi rizikovali da osete nas bes koji im se sprema u slucaju da pozovu ,zar ne duso?-upita me on sanjivo.
Da,pretpostavljam da ne bi - odgovorih mu sa osmejkom na licu.Nastavismo da spavamo....
Posle nekih pola sata smo se probudili.Leo je pozvao Ijana i dogovorili su se oko nekog njihovog slucaja,radili su u istoj firmi,i Ijan je bio advokat.Razmisljali smo sta bi mogli da radimo ovog vikenda.Uvek smo radili nesto zanimljivo,isli u bioskop,muzej,neku galeriju,pa cak i u shopping (da,Leo je ponekad bio dobre volje pa smo isli i u shopping).
Mozda bi smo mogli da odemo u bioskop i odgledamo onaj film,znas o kome sam ti pricao? - upita me Leo dok sam citala neke novine u potrazi za nekim zanimljivim mestom u blizini gde bismo mogli da izadjamo.
Onaj o serijskom ubici koji obelezava svoje zrtve?Ne,neka hvala,ali ne bih,Od takvih filmova mi pripadne muka,znas to? - rekoh mu ne skidajuci pogled sa novina.
Daj,ne bi bilo taaako strasno,osim toga,ja cu biti ti da te zastitim - rece on i isprsi se na sta ja poceh da se kikocem.
Da,ali ne.Nema pogovora!Mozda bi smo mogli da posetimo tvoje? – upitah ga.
Joooj,a da ostavimo to za sledecu nedelju? - Leo je voleo porodicne skupove koliko i ja,sto bi znacilo,nimalo.Ali on je sa svojima bar pricao.
Ljubavi,znas da ne mozemo,to si rekao i prosle nedelje!Ici cemo samo na kratko i onda te vodim u tvoj omiljeni restoran,moze? - rekoh mu umilno.Leo je bio kao malo dete,bilo ga je lako podmititi kada si imao cime.Pristao je.Od nas do njegove porodice nije bilo mnogo tako da smo brzo stigli.Leova mama Sheril na se cekala na ispred kuce.
Leo,dete,od kad se nismo videli!Sta radite vi tamo kad ne nalazite ni pet minuta da svratite?!Daniel duso,divno izgledas! – zacvrkuta moja svekrva.
Da,da,mama,dugo nas nije bilo,tesko se danas zivi i zaradjuje znas? – rece joj Leo prevrtajuci ocima i zagrlivsi je.
Ja ne mogu da verujem!Daniel te je ozbiljno razmazila znas? – odgovori mu Sheril i obe se nasmejasmo.Leo samo ponovo prevrte ocima i udje u kucu.
Dobar dan, Sheril,i vi stvarno divno izgledate!Kako ste mi vi?Sta vi radite? – upitah je kada smo se slatko ismejale.
Ah,nista duso,tipicni domacinski poslovi me okupiraju u poslednje vreme.Zdravlje mi je,hvala bogu,dobro,ali Ronaldu nije bas dobro,starost ga je uhvatila...mada on ne obraca paznju na to,i dalje se smeje i pravi smicalice. – odgovori mi ona i nasmesi se.
Sheril,Daniel upadajte u kucu,sta radite napolju?Udarice vas suncanica!Pa,kako je moja snaha?Od kad se nismo videli?Draga Daniel,drago mi je sto te vidim.Dobro je sto ste dosli pre nego sto sam umro! - kada sam usla videh mog dragog svekra,Ronalda,na stepenicama koje su vodile na sprat kuce.Bio je bledji i slabasniji nego kad sam ga videla poslednji put kada smo bili.
Oh,Ronalde,necete vi skoro na onaj svet! - ohrabrujuce mu rekoh dok sam ga grlila.
Daj,tata,ne pricaj gluposti,neces ti jos nama na groblje! - rece Leo prekorno ga pogledavsi sa kozne,bez fotelje u dnevnoj sobi koja je bila otvorena na hodnik.Kad je pre stigao da sedne,lenjivac jedan?
Daniiiii,konacno!Jedva sam cekala da stignes! - cih zvonki glas koji sam odmah prepoznala.Bila je to moja zaova,Aleksis,ali svi su je zvali Leksi.Ona mi je takodje bila najbolja prijateljica ,volela sam je kao rodjenu sestru i zajedno sa Anom delile smo ljubav prema shoppingu,knjigama,dobrom casom vina i slatkisima (nekad bi smo pojele cokolade i vise nego sto je potrebno,pa bi smo ludacile po stanu zbog prevelike doze secera,naravno,svakog drugog bi izbacile napolje,nismo rizikovale da se izblamiramo).Leksi se udavala odmah posle mog i Leovog letovanjaza svog verenika,Tejlora,(ona nije cekala 11 meseci posle veridbe) i zelela je da i Ana i ja budemo ukljucene u svaku pripremu,od biranja trakica za ukrasavanje do isprobavanja torte i biranja vencanice.Naravno,bile smo rade da pregledamo sve sto je Leksi izabrala i da same ucestvujemo u biranju.
Mislila sam da promenim roze trakice u nezno plave,zato sto mi se svidela ona torta sa glazurom plave boje.... – odpoce ona vukuci me na drugi sprat kuce gde se u njenoj sobi (koja je,naravno,ostala njena i posle iseljavanja iz kuce i uzimanja sopsvene kuce nedaleko odavde) gde su se nalazili ukrasi,vencanica, mali probni buketic cveca,brdo modnih casopisa i sve ostalo sto joj je bilo potrebno.
Okej,ali sta ces da uradis sa roze buketicima i haljinama za deveruse?Ne mozes magicnim stapicima da ih preobratis u plavo,a znas da bi Djani dobio srcku kada bi ponovo morao da menja sve,Leksi,vec si menjala iz crvenog u zeleno,iz zelenog u zuto,a iz zutog u roze.Mislim da mu se ne bi svidela ideja ponovnog menjanja svega. – rekoh joj ja sad vec nervoznim tonom sadajuci na njen krevet trudeci se da izbegnem gomilicu sjaja koji se nalazio prosut po celoj sobi i prisecajuci se svega sto smo izmenile u zadnjih mesec dana.
Ali,zelim da moje vencanje bude savrseno i kako ja zelim! – rece mi ona detinjim tonom sada se vec dureci.
Oh,znam ja to,Leksi,ali pokusaj ti to isto da kazes Djaniju kada ga bude udarila kap. – Djani je bio modni kreator ,delimicno organizator Leksinog vencanja i nas veliki prijatelj,ali mislim da mu posle svega sto mu je Leksi stavila na pleca,necemo biti bas mnogo drage.
I tako smo nastavile da se raspravljamo oko toga sta cemo uraditi dok Tejlor,koji je u medjuvremenu dosao,nije pokucao na vrata.
Ej,cure,jel mogu da udjem? – upita nas on a mi se uspanicismo jer je na sred te sobe bila vencanica koju on naravno nije smeo da vidi.
Ne!Cekaj!Ne ulazi!Ostani gde si!Mi cemo da izadjemo!Udjes li iskopacemo ti oci! – vikale smo ja i Leksi neizmenicno pokusavajuci da pomerimo sve sto se moglo pomeriti dalje od vrata i centra sobe.
Auh,u redu,ali sidjite na rucak.Ne mojte se zaglaviti unutra do sutra uvece.
Necemo!Evo silazimo! – rece Leksi,ostavljajuci buketice koje je htela da stavi u orman i postepeno se smirujuci se od Tejlorovog iznenadnog “napada”.
Kada smo sisle ,provalile smo da smo gore bile sat i po...tako je to kad se okupiras stvarim kao sto je vencanje.
Ovaj ljudi,mi moramo da idemo,planirali smo nesto za veceras. – rece Leo vec uhvativsi me za ruku.
Ah,zar vec?Pa dobro,javite se ponekad decice. – rece Sheril,snuzdivsi se zbog naseg iznenadnog odlaska.
Vazi,mama,cujemo se,narode.Cao! – rece uzurbano Leo,zatvarajuci vrata i ne pustivsi me ni da se pristojno pozdravim.Kada sedosmo u kola,brzo me poljubi i upali motor.
Zbog cega mogu da zahvalim na poljupcu?- upitah ga radoznalo podizuci jednu obrvu.
Ucinilo mi se k’o da te nisam video citavu nedelju,a ne sat.Otac i majka su vec poceli da smaraju sa neugodnim pitanjima kao sto su : ,,Kad ce to unuce” i ,,Je vi uopste planirate decu?”,boze sto mrzim kad mi pricaju sta bih trebalo da uradim a sta ne.Kao da imam 6 godina a ne 27! – rece on iznervirano.
Hej,opusti se,dobro znas i sam da mi necemo raditi po njihovim instrukcijama i da cemo raditi sta se nama prohte.Pa zasto se onda uopste i uzbudjujes oko takvih prica?Ajmo sad u taj restoran. - rekoh mu smireno.ja sam vec prevazisla sva ta pitanja,uvek su to pitali.Ali prosto,Leu i meni se nije cinio da smo spremni za jos tako nesto.Nismo zeleli da to dete koje su svi tako zeljno iscekivali bude k’o iz vedra neba i da zavrsi kao ja,ne prihvacena od strane familije,blize i dalje,ne shvaceno i usamljeno dok ne nadje nekog kao sto je Leo meni.Znali smo sta smo zeleli.
Taj dan i ceo vikend smo proveli u miru.

Lepo...

Hvala^^samo komentar napisi ovde posto za ti imam posebnu temu: http://www.gossipforum.org/vasa-dela-f194/komentari-na-moju-drugu-knjigu-t2212.htm
izvini sto sad smaram...i hvala,drago mi je da ti se dopada^^

meni se bas svidja ^^

Hvala ti puno,samo molim te,napisi komentar i (ako imas) zamerku u ovoj temi http://www.gossipforum.org/vasa-dela-f194/komentari-na-moju-drugu-knjigu-t2212.htm
Izvini sto smaram i hvala ti puno ^^