Ne vise samo kosmar,vec red crnila kretao na nas kroz ledenu izmaglicu uskomesanu njihovim nogama.
Umrcemo,pomislila sam u panici.Bila sam ocajna zbog dragocenosti koju sam cuvala,ali cak je razmisljanje o tome bilo salbljenje paznje,koje sebi nisam mogla da priustim.
Sablasno su se priblizavali,njihove crne odore lagano su se sirile u kretanju.Vdela sam kako im se sake svijaju u kandze boje kosti.Razmakli su se,razmestajuci se da bi nas napali sa svih strana.Bili smo brojcano nadjacani.Gotovo je.
A onda,kao prasak belstave svetlosti citava scena bese drugacija.Nista se nije izmenilo-Volturi su nam se jos uvek prikradali,spremni da ubiju.Izmenilo se samo kako je ta slika meni izgledala.Panika je presla u zedj za krvlju,dok sam zgrcena kretala napred,sa osmeh na licu,a urlik mi se probijao kroz iskezene zube.
